Изабране песме

Из грумена песма

Два грумена земље тужне у твојим очима видим
Сестро моја од глине откинутих крила
Смамљена разлупа лет о ове опаке хриди
И прах ће сакрити траг да знах те и да си била.
Сахранила те земља нека јој буде просто
Љутита земља на зрно гробове копа у зноју
Крстове изнова кити са сваким незваним гостом
Ко да ти руку пружи залуталој у броју.



Раздељена изнутра

Раздељењем кућа у некуће
Од две главе тек обадве змијске
Смутном водом право у жеднуће
Суша хлапти росе србадијске.
Одсеченом главом мимо свести
За земаљско сновидово царство
Отупи се двосек благовести
Паган дозва својту у варварство.
Својим рабљен кука и лелече
Плачним оком погледује Творца
Са свих страна на злој ватри печен
Око братског увија се коца.



Моме граду

Ко Назарет древни неверицом зрачиш
Шаренилом шљунка кријеш бисер сјајни
Протерујеш оне којима све значиш
Претачући љубав у чемер очајни

Поткресујеш крила птићу свога гнезда
Кавезом лукавства ускраћујеш лет
Скривајући очи од блиставих звезда
Коровом покриваш миришљави цвет

Вољени мој граде растати се треба
Даљином што спаја потражимо себе
Пољубићу сунце неког туђег неба
Да ме твоја злоћа живог не погребе

Лутаћу далеким улицама страним
Препливаћу море прелетети кланац
Бежањем од тебе себе да одбраним
Загрљаја ледног у коме сам странац.



Тешки дани

Тешки дани легли да самељу
Хладно сунце камен воденични
Црни ђаво испреда кудељу
Шегрти га опслужују вични.

Адам прашњав земљом земљу гази
Рог од ребра лобању му врти
Живот му се у сен изобрази
Цвиле дани ко вратнице смрти.

У небо се глупошћу прангија
Слепим оком Бога нишанећи
Празних речи пуних фишеклија
Најмањи се створише највећи.



Залог

Срасли са дебелим фотељама
Без врата и без главе
Стигнутим и нестигнутим жељама
Малају хоризонте плаве.

Дугопрсти као пијанисти
Модели, живе парфимерије
Хористи, никад солисти
Звезде централне периферије.

Кладионичари и навијачи
Мајстори свих профила и знања
Дужници и утеривачи
Дугова титула и звања.

Гиганти испред малог
Минијатуре пред већим
У џепу гужвају залог
Мојој земаљској срећи.



Небески крвоток

Побећи од себе пронаћи се бољи
Са срца огулити отровну красту
Ишчупати жалац световној зољи
Поцепати маску будаласту.

Прекинути снове звоњавом свести
Пробудити зеницу ослепелог ока
Чути у срцу звук благовести
Хармонију небеског крвотока.

Препознати претке у зеници сина
У грани зеленој вечити корен
Пронаћи у мору пешчаних дина
То сјајно зрно из ког си створен.



Душом пропет ка хлебу

Последњи или први
У зависности како се мери
Глина глинено мрви
Дух мотри небеске двери

Испод и изнад вас
Никад у истој равни
Док гладан лајем ко пас
И не чују ме славни

Очи управљам небу
Ко сви презрени јадни
Свом душом пропет ка хлебу
Од ког се више не гладни.